Српски речник неологизама 21. века (Нео21) јесте онлајн речник најновијих речи и израза савременог српског језика који су у језичку употребу ушли након 2000. године. Покренут је са циљем да се нове речи које су део живе језичке употребе редовно и систематично прикупљају и описују, како би се пратила динамика развоја савременог српског језика у реалном времену.
Нео21 је описни речник информативног типа. Одреднице су обрађене на јасан и корисницима приступачан начин. Поред дефиниције значења, наводе се основна граматичка и прагматичка својства неологизма. Речник обухвата лексику из различитих области савременог живота и континуирано се допуњава новим материјалом.
Основни корпус речника чине онлајн извори, новински и други медијски текстови, пословне презентације, друштвене мреже, форуми, блогови, коментари и сл. Употреба сваке лексеме (лексичког споја) додатно се проверава у доступним електронским корпусима српског језика. [1]
Одреднице су у речнику организоване азбучно ради лакше претраге. Eлектронска форма омогућава претраживање уносом речи у одговарајуће поље за претрагу и брз приступ свим релевантним подацима о датој лексеми.
Поред објашњења значења и основних граматичких података, за сваку одредницу наводе се примери употребе, као и сажете информације о пореклу, које су прилагођене ширем кругу корисника. Уколико порекло није посебно наглашено, подразумева се да је реч домаћег порекла или да је настала од одомаћене речи одраније присутне у српском језику као старија позајмљеница или интернационализам. Када за дати неологизам постоје изговорне или графијске варијанте, које најчешће настају у процесу прилагођавања позајмљеница српском фонетском и граматичком систему, оне се наводе уз одредничку реч и такође су претраживе.
Дефиниције се формулишу на основу анализе контекста у којима се реч јавља. Ако лексема има више значења, она се наводе одвојено. У случају новог значења већ постојеће речи, у речник се уноси само оно значење које није забележено у ранијим референтним речницима.
У новијем периоду развоја српског језика повећао се број именица које се у номинативу једнине јављају у функцији придева тзв. детерминатива (под утицајем енглеског језика). Таква атрибутивна употреба именице у речнику је посебно издвојена и означена назнаком „као придев“.
Примери употребе имају за циљ да олакшају разумевање значења и употребе речи. Примери су најчешће датирани, што пружа слику о времену када се реч појавила и њеном статусу у језику. Подаци о језичким и стилским карактеристикама, који се такође наводе, додатно доприносе семантичком опису речи. Они указују на припадност одређеном језичком домену (нпр. колоквијални језик, сленг, стручни језик), тематском (нпр. кулинарство, гејминг, друштвене мреже, политика), или на стилску вредност (нпр. експресивност, пејоративност, вулгарност). По потреби, одредница може садржати и податке о синонимима или антонимима.
Посебан, факултативни сегмент, чине додатне информације, у којима се представљају лингвистичке, друштвене и културолошке занимљивости о датој речи. Ове напомене кориснику пружају шири увид у историју и друштвени живот лексеме (нпр. подаци о првом појављивању, начину настанка, ауторству, путевима ширења и сл.). На овај начин, структура речника усклађена је са природом и специфичностима грађе.
Основни критеријуми за процену неолошког статуса неке лексеме (лексичког споја, израза) су критеријуми новине и незабележености у публикованим референтним речницима српског језика.[2] Селекција грађе се врши на основу критеријума учесталости употребе и значаја неологизма у савременом језику, при чему се посебна пажња посвећује најновијим речима које су ушле у ширу употребу. Примери су бирани тако да што верније одражавају употребу неологизма (време појављивања, тематски домен, актуелност) и по потреби пропраћени одговарајућим коментаром који упућује на контекст њихове реализације (нпр. у наслову, у коментару, уз фотографију, уз видео, на транспаренту и сл.).
Нео21 није нормативни речник, али садржи елементе нормативности у мери уобичајеној за лексикографску праксу. Одреднице се наводе ћирилицом. Настоји се да се за одреднички облик изабере најраспрострањенија варијанта, а код позајмљеница одомаћени облик, односно одговарајућа ћирилична транскрипција. Будући да је реч о лексемама које немају дуг век трајања у језику, јасно је да код многих још увек није успостављена стабилна форма. Највећи број позајмљеница долази из енглеског језика или посредством енглеског, при чему су се неке јединице већ одомаћиле, док друге још немају устаљен домаћи еквивалент. У случајевима када се позајмљеница у текстовима јавља у више варијанти (нпр. агсице, угсице, uggsice), лематизована је она форма која је у складу са правилима транскрипције и која је најбоље уклопљена у морфолошки систем српског језика (агсице), док се остали облици наводе као варијанте (угсице, uggsice), без оштре нормативне искључивости. Сви подаци су, стога, првенствено информативног карактера и имају за циљ да кориснику олакшају разумевање појмовног садржаја одреднице.
Основни корпус речника чине онлајн извори, новински и други медијски текстови, пословне презентације, друштвене мреже, форуми, блогови, коментари и сл. Употреба сваке лексеме (лексичког споја) додатно се проверава у доступним електронским корпусима српског језика.
Одреднице у речнику нису акцентоване, будући да већина корисника није упозната са акценатским знацима и њиховим тумачењем. Уместо графичког обележавања акцента, предвиђено је да свака реч буде праћена звучним записом изговора, када се стекну технички услови за ову функционалност.